...
 

German  English  Serbian

 
 
 
 
   
 
 


Pesnikinja na dirkama
Mirjana Rajić u Staroj auli (Alte Aula)

(…)Pijanistkinja koja se školovala kod Lazara Bermana i uspešno učestvovala na mnogim takmičenjima nesumnjivo je velika pesnikinja za klavirom čije muziciranje odlikuju istančan ukus i prefinjen stilski osećaj. Ona je umetnica izvajane forme koja uspeva da pronikne u dušu muzike i tako otkrije veliko bogatstvo osećanja.
Pravi primer ovakvog muziciranja bilo je izvođenje Šubertova „Tri komada“ D 946 na početku koncerta: fino iznijansirana poezija, dubokoumno poniranje u tonsku emociju, intimna raspevanost uspešno ovaploćena u toplom zvuku njenog sviranja. Otvorila je vrata nebeskim glasovima, ali nije dozvolila da čudesna melodija sklizne u patetiku. Uspela je da ih oboji dušom čak i u bržim tempima.
Usledila je Betovenova "Les adieux"-sonata kroz koju nas je provela isprva uronivši u sanjalački lagani uvodni deo, da bi potom znalački izgradila veliki skok u allegro glavnog stava. Istančana forma i duboka osećanja činila su pritom predivno jedinstvo. Mirjana Rajić poseduje pored prefinjenog izraza i izvanrednu, filigrantsku tehniku koju stavlja u službu poetike.

 

Rainer Kel,
Rajn-Nekar-Cajtung (RNZ),
07. Septembar 2013


Wellness za srce i uši
Čelistkinja Marija Vel i pijanistkinja Mirjana Rajić ubedljive u Kulturnom centru u Grefelfingu

(…)Grefelfing - Svojim prvim duetskim nastupom Marija Vel i Mirjana Rajić očarale su publiku u grefelfinškom Kulturnom centru...
Potom su se na bini pojavile mlade umetnice i istog trenutka opsenile publiku koja je s velikom radoznalošću ispunila salu gotovo do poslednjeg mesta: Adagio i Allegro op. 70 Roberta Šumana zaplovio je salom isprva lirski intenzivno, a onda strastveno i impulsivno. Duo za koji je teško poverovati da je ove večeri po prvi put zajednički nastupao, dopunjavao se fleksibilno i senzibilno kako u emotivnim i raspevanim tako i u živim, eksplozivnim pasažima. Potom je pijanistkinja Mirjana Rajić potpuno koncentrisana izvela Debisijeve „Slike za klavir“. Putpuno posvećena, muziku je iskazivala i suptilnim govorom tela, šaljivom i šeretskom, ali i sanjalačkom i zamišljenom mimikom i gestikulacijom. Rajićeva je iz tišine stvarala prostrane strukture zvuka ili nežne imresionističke slike, kao da su se, tek osmišljene, pojavile na notnom papiru(...)Posle pauze umetnice su nastavile svoj strastveni dijalog Sonatom u A-duru Cezara Franka. Zadivljujuće uspešno su savladavale prostrane strukturne visine i napete kontraste između sanjalačke romanse i uzburkane životne radosti. Oduševljenoj publici na bis su poklonile „Sentimentalni valcer“ Čajkovskog.
Ostaje nam samo da se nadamo da ćemo i u budućnosti imati prilike da čujemo ovaj sveže stvoren duo.

 

Tomas Šafert,
Minhenski Merkur (Münchner Mercur),
21. Februar 2012


Pijanistkinja Mirjana Rajić opčinila publiku

Gregelfing - Vatrometom harmonije pijanistkinja Mirjana Rajić je oduševila publiku u grefelfinškom Kulturnom centru. Klavirsko veče sa ovom umetnicom rođenom u Beogradu organizovano je u okviru ciklusa „Grefelfinški koncerti“.
„Muziciranje nije moja profesija“, kaže Mirjana Rajić. „To je moj život, muzika me jednostavno čini srećnom.“ Slušaoci su u to mogli da se uvere. Prvi deo koncerta započela je sa Šest bagatela Ludviga van Betovena. Ove male, karakterne komade pijanistkinja je izvela sa puno posvećenosti i emocije (...)
Ništa manje strastveno se Mirjana Rajić niju upustila ni u drugu kompoziciju ove večeri, “Venecija i Napulj” Franca Lista. Publika je imala priliku da prisustvuje virtuoznom poigravanju dirkama u izvođenju Tarantele.
Upečatljiv je i pijanistkinjin umetnički put. Osnovne studije je završila na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, da bi potom nastavila svoje školovanje u Minhenu i Vajmaru na Listovoj muzičkoj akademiji, a zatim i na Pijanističkoj akademiji u italijanskom gradu Imola. Širina njenog obrazovanja jasno se ogleda i u njenom muzičkom izrazu.
Posle kratke pauze usledio je i završni, ništa manje impozantan deo koncerta. Sonatom No. 8 u B-duru Sergeja Sergejeviča Prokofjeva pijanistkinja je opčinila slušaoce. Ova kompozicija je zvučala kao neprestano dopunjavanje smele harmonije i neobične kombinacije akorada. Umetnica je i ovo delo izvela sa puno posvećenosti i priredila slušaocima savršene muzičke trenutke. Rajićevu je u svet muzike uvela njena majka. Kada je prvi put čula majku kako svira klavir, rodila se njena strast za muziku. Ovu strast prenela je i slušaocima svakim odsviranim tonom.

 

Julija Cec,
Minhenski Merkur (Münchner Mercur),
20. Decembar 2011


Radost muziciranja
Mirjana Rajić i Mark Danel nastupili u Augustinumu

Sa Betovenovom poznatom Sonatom u F-duru rodilo se proleće: iako smo često imali priliku da je čujemo, perfektno uigran duo violiniste Danela i pijanistkinje Mirjane Rajić izveo je ovu kompoziciju ubedljivo, briljantno i sa novom svežinom.
Posle pauze nas je dočekao 4. violinski koncert malo poznatog poljskog kompozitora Mjecislava Vajnberga (1919-1996). Prvi stav (Adagio) počeo je laganim i turobnim klavirskim uvodom koji se ulio u opčinjavajuće muziciranje udvoje. Umetnuti Allegro učinio je ovu kompoziciju, koja se završava stavom “Adagio primo”, još dramatičnijom. Umetnicima je pošlo za rukom da iskažu enormnu emotivnu dubinu ovog dela; mogla se osetiti tragična sudbina kompozitora (u holokaustu je izgubio čitavu porodicu).
Finale koncerta bilo je rezervisano za pijanistinju: Listovim komadima “Venecija i Napulj” vratila je proleće. Mirjana Rajić svirala je tehnički prefektno sa mnogo sveže radosti muziciranja; uspela je savršeno da dočara kako sanjalačke partije (Gondoliera), tako i misaone (Canzone) i furiozno briljantne (Tarantella).
Na bis smo čuli retko izvođene fragmente jedne violinske sonate Šostakoviča i “Melodiju” Čajkovskog.

 

Diter Brencke,
Rajn-Nekar-Cajtung (Rhein-Neckar-Zeitung),
04. Jul 2011


Virtuozno, temperamentno, strasveno
Muzički švedski sto prepun delikatesa

Mirjana Rajić (klavir) i Stanko Madić (violina), umetnici koji žive u Drezdenu, oduševili su publiku svojim nastupom u bašti manastira Vinhauzen na poziv Kulturnog kruga. Sa švedskog stola prepunog delikatesa za koje su sastojke isporučili Bah, Betoven, List i Vijenjavski, umetnici su se solistički ili u duetu posluživali sa uživanjem.
Vinhauzen (...) Sa radošću i emotivnom posvećenošću duo je izveo Betovenovu Prolećnu sonatu svu zaronjenu u poeziju. Vatreno i temperamentno Madić je započeo prvi stav, Rajićeva ga je pratila sa jednakom strašću. Tiho ali intenzivno otvarali su se tonovi ispunjeni toplinom zvuka i beskrajnim mirom. Prelepo Rondo-finale zvučalo je kao da iz klavirskih brzaka izranjaju prefinjeni tonovi violine.
Mirjana Rajić se predstavila kao pravi akrobata na dirkama u Listovom triptihu “Venecija i Napulj”. Počev od “Gondoliere” sa očaravajućim citatima barkarole, preko dramatičnosti “Canzone” sve do virtuozne “Tarantelle” prikazala je oduševljenoj publici celokupnu paletu upečatljivih finesa. Trileri su leteli kroz oktave, basovi su grmeli divlje, nesputanog temperamenta pijanistkinja je Listovo italijansko “ulje od tonova” pretvarala u šarene zvučne slike - tehnički potpuno precizna i sigurnog ritma uz osmeh je sebi smela da dozvoli punu slobodu interpretacije. Na kraju koncerta čuli smo Vijenjavskove virtuozno romantične “Varijacije na temu za violinu i klavir u A-duru”. Rajićeva je prikazala sve vrline verzirane pijanistkinje kamerne muzike: senzibilitet za momente u kojima treba da se povuče i decentnu upotrebu pedala, čime ni jednog trenutka nije nadjačala Madićevo tehnički briljantno muziciranje na violini.

 

Rolf-Diter Dil,
Celske novine (Cellesche Zeitung),
19. April 2011


Žuborenje tonskih kaskada

(…)Publici će pre svega ostati u sećanju Mocartov Klavirski koncert u c-mollu sa Mirjanom Rajić kao solistom. U prvom stavu su se jako dramatično i intenzivno dopunjavali orkestar i pijanistkinja kao kongenijalni muzički partneri. Rajićeva je impozantno predstavila zvučne tonske kaskade u kadenci. Ona sa pravom stoji na najboljoj svetskoj listi.
Drugi stav je pokazao , kako na visokom nivou mogu svirati muzičari sa ljubavlju i strašću. Završni stav je zvučao lako, vazdušasto i sa elastičnom napetošću-nakon čega su usledili bravo uzvici i dugi aplauz(…)

 

Carsten Jelinski
Goslarsche Zeitung,
23. Februar 2010


OMAŽ JUGOISTOČNOJ DOMOVINI
KLAVIRSKI KONCERT U CIKLUSU "ZEMLJOTRES"
sa beogradskom pijanistkinjom Mirjanom Rajić

Program klavirskog matinea u Kieselu Mirjane Rajić mogao bi da se rasčlani u dve grupe – naime sa dva nemačka kompozitora sa jedne strane i tri jugoslovenska sa druge strane.
Pijanistkinja je nemačkoj muzici ukazala svoje poštovanje prvo sa Betovenom, sa šest varijacija "Nel cor piu non mi sento" iz opere "La Molinara" od G. Paisielloa. U temi je Mirjana Rajić sjedinila jednostavno sa osećajnim u raspevanom vodjenju melodije. U prve dve varijacije ona je jasnim pasažima razrešila melodiju teme, da bi u trećoj varijaciji sa energičnim akordima pokazala više harmonijsko – ritmičku stranu i zatim ekspresivno interpretirala 4. Varijaciju. U završnoj varijaciji su bili istaknuti dijalozi različitih zvučnih registara klavijature.
Bagatele op. 126 su poslednje Betovenovo delo za klavir i čine jednu vrstu retrospektive; jednostavno i u lirskom raspoloženju pijanistkinja je započela 1. bagatelu kojoj je sledeća činila kontrast svojim dramatičnim dijalogom. Rapevana 3. Bagatela je bila ispunjena elegantnim arpedjima i sjajnom pratnjom trilera. Burnim prestom Mirjana Rajić je u 4. bagateli stvorila mračnu protivtežu; snažnim unisono pasažima i dinamičnim usponima i spuštanjima preko ostinatnog kvint– i kvartbasa! Poslednja bagatela je počela (i zavrsila) naglim pasažima, koji su bili divan kontrast lirskom srednjem delu.
Klavirski komad br. 6 "Bagatelle" (1977/78) od Wolfganga Rihma je predstavljao interesantno poredjenje. Ova muzika se nalazi izmedju tonaliteta i atonaliteta i pijanistkinja je pojedinačne tonove svirala vrlo plastično kao tonske ćelije. Veoma ekspresivnim sviranjem istakla je napetost izmedju visokih i niskih registara i takodje je oštro artikulisala dinamičke suprotnosti kod slobodnih struktura pojedinih bagatela.
Kao omaž Jugoslaviji, kako je to pijanistkinja izrazila, Mirjana Rajić je svirala dela triju kompozitora iz svoje domovine. Na to se poziva prema jednom biblijskom citatu: "Ako te zaboravim, Jerusaleme" od Aleksandra Damnjanovića putem jako ekspresivnih ali ipak i veoma tradicionalnih tonskih slika. Trileri, tremoli kao i brzi stakati sa repetiranim frazama i perfektnom tehnikom sviranja odlikovali su "Vez", koji je sadržajno povezan sa "Plaštanicom" , u kojoj su odjekivali dugi pojedinačni tonovi, a reakcija je bila napetost od veoma visokih i niskih tonova. Uz to se "Vreteno" uzdiglo brzim tonskim sekvencama i repetiranim figurama u rotaciji da bi se ulilo u elegičnu pesmu sa jugoistočnoevropskom tonskom obojenošću.
Potom intimniji klavirski zvuk kod Josipa Slavenskog rodjenog 1896.g., učenika Zoltana Kodalija. U njegovoj Sonati op. 4 nakon nežnog početka, tehnički suverena pijanistkinja je uživala u fulminantnim i virtuoznim tonskim gradacijama, koje su bile impresionistički obojene. Mirjana Rajić se potpuno posvetila muzici svoje domovine kod "Sedam balkanskih igara" od Marka Tajčevića koji je ovde kombinovao južnoslovenski folklor sa slobodnim modernim stilom i harmonijom kasnog romantizma. Jedanput energično vitalno u Bartokovom duktusu a zatim opet sa lako egzotičnim karakterom usledile su igre jedna za drugom pune kontrasta.
Srdačan aplauz za veoma simpatičnu pijanistkinju koja se zahvalila temperamentno odsviranom "Igrom vatre" od M. De Falla.

 

Josef Lay
Suedkurier,
12. Januar 2010


Gudački kvartet i pijanistkinja oduševili publiku

Šumanov klavirski kvintet se razvio kao paradni komad za mladu pijanistkinju Mirjanu Rajić u čijem su se načinu sviranja sjedinili tačnost i preciznost, ugladjenost zvuka i briljantnost sa markantnom snagom. U laganom stavu "In Modo D'una Marcia" još jedanput je primernom jasnoćom postala jasna stvaralačka sposobnost ansambla: potmula (žalosna) ritmika marša, burne osminske triole u klaviru uz kantilenu gudača, zatim u sredini elan i provala dramatičnog agitata u kojima su pijanistkinja i kvartet pokazali čvrstinu ritma, sigurnost i umešnost prstiju.
Nakon zvučno pobednički odsviranog Skerca zajedno sa njegovim diferenciranim triom i smirujućeg finala sa tematski interesantnim fugatom, usledio je oduševljeni, dugotrajni aplauz. Ansambl se na tome zahvalio jednim Tangom u obradi za klavirski kvintet argentinskog kompozitora Astora Piazzolle sa izrazito lepom kantilenom za čelo.

 

www.eberbach-channel.de,
28. Septenmbar 2009


Kamerni koncert sa temom „Dva visočanstva” u Fruhthali

(...) Ovakva harmonija, u smislu interpretatorskog usaglašavanja, uspela je dvojici izvođača tek zajedno sa pijanistkinjom Mirjanom Rajić, koja je u poslednjem momentu uskočila i sve zadatke bravurozno izvela. Izabrane tango melodije prerađivale su forme poput fuge, tarantele i delovale su kao balade. U ovom kompozitorskom naboju uspela je jedna elektrizirajuća, iz akribije i esprija podsticana izvodba. Kao i pre kod Baha, fascinirao je Piazzolla kroz adaptaciju, preradu različitih tehnika sviranja i kompovanja do novog stupnja izraza. U oduševljavajućem učinku ansambla je ovo bilo veoma izražajno.

 

Reiner Henn,
Die Rheinpfalz,
28. Februar 2009


Srpkinja slavljena sa entuzijazmom
Mirjana Rajić: Između arhaične siline i čulnosi/ „Maestralni koncert u Altenštajgu“

„Neverovatno“ izletelo je jednom oduševljenom posetiocu u skoro rasprodatoj Gradskoj kuci. Ovim je u suštini već sve rečeno o debiju pijanistikinje Mirjane Rajić. Mlada srpkinja je predstavila program, koji zahteva različite pijanističke vrline. Zadovoljila je iščekivanja i sa lakoćom je vladala notama. Sa strastvenim osloncem na Šubertova „tri komada“ nastala je jedna mešavina energičnih i lirskih pasaža. Bila je prava radost posmatrati kako se emocija ekspresivne mimike ogledala na pijanistkinji i kako je pod njenim prstima ona postajala opojni zvučni doživljaj. Za Marka Tajčevića veći deo publike verovatno nikada nije čuo. U prošlosti su balkanske igre srpskog kompozitora izvođene od strane legendarnih pijanista kao sto su Rubinštajn i Gilels, a potom su najčesće zaboravljane.
„Moj zadatak je, da ovo delo nastavi da živi“, zalaže se Mirjana Rajić za muziku njenog zemljaka. Lepše poštovanje nije mogla da uputi pijanistkinja samoj sebi i svojoj domovini. Lepršavi tokovi ukazivali su na kompozitora, čija je muzika na momente bila bliža Debisiju, nego popularnim „Mađarskim igrama“ Bramsa.
Dela i interpretacije oduševljavali su kroz folklornu preciznost i mešavinu arhaične siline, tajnovite, ljupke čulnosti i plesačkog zanosa.
Slobodnu zvučnu estetiku Debisijevih ,,Slika“ izvela je Mirjana Rajić sa izvanrednom kontrolom i najfinijem sluhu za sklad i nijanse boja.
Za pohvalu je, ko ovim delima može ovako da daruje krila, bez propratnih zvukova pedala, koje manje talentovani pijanisti ovde stvaraju. Mirjana Rajić je očaravala virtuoznošću i jednom visokom i senzibilnom artikulacijom. Publika iz Altenštajga se zahvalila pažnjom bez daha.
Listova „Tarantela“ je bravurozno delo. U jednom trenutku Rajićeva je vrlo brzo nizala ritmove italijanskog plesa u nižim oktavama, a vec u sledećem momentu njeni prsti prelazili su tako nežno preko dirki kao da dodiruju strune harfe. Tehnička virtuoznost i mešavina osećanja i izrazaja ostavili su veliki utisak na slušaoce. Entuzijastički aplauz i jedan bis: tek nakon fulminantnog, „Vatrenog plesa“ de Falje, koji ostavlja bez daha, publika je dozvolila pijanistkinji da ode.

 

Christian Schlager,
Schwarzwälder Bote,
28. Januar 2009


Svaki ton je čista emocija

Jedan od najboljih koncerata u serijalu "Prsten kamerne muzike" ponudio je gudački kvartet Ebčne u teatru dvorca u Celeu. Takodje,u zajedničkom sviranju sa pijanistkinjom Mirjanom Rajić, četiri muzičara su ostvarili izvrsno izvodjenje.
... Za Klavirski kvintet Antona Dvoržaka pridružila se pijanistkinja Mirjana Rajić. Već od prvih taktova divilo se njenoj kulturi udara i rafinisanosti tonske boje. Ansamblu je izvrsno uspelo da poveže ritmički duh i široki dah sa najvećom strašću…
I na kraju, kao bis – drugi stav iz Betovenovog koncerta za klavir i orkestar br.4 u G-duru. Ovaj prvi dijalog Betovena sa onostranim svetom (u kasnijim delima ima ih još više), pet muzičara je otsviralo tako opčinjeno, da se predivno mogao zamisliti stav koji sledi.
Tako je ovaj fantastični koncert odjekivao još dugo posle završetka.

 

Rajnald Hanke,
Cellesche Zeitung,
10. April 2008


Maestralni prikaz recenzija

Nadajmo se, da će nas prolećni koncert „Manufaktur Glashite Original“ stvarno uvesti u proleće, kao sto je i publiku začarao. Jan Fogler, izvanredni čelista, je zajedno sa pijanistkinjom Mirjanom Rajić održao koncert u Glashiterovom Atriumu. Izveli su bogat repertoar sa delima Šumana, Betovena, Čajkovskog, Dvoržaka, de Falje i drugih.
Bio je to događaj koji se u ovakvom kvalitetu retko može doživeti. Oba umetnika uspela su da od prve note stvore atmosferu, koja je publiku potpuno opčinila .Tehnička maestralnost Foglera i Rajićeve ostavljala je bez daha, kao i njihova stvaralačka snaga. Već kod „Fantastičnih komada“ Roberta Šumana fascinirao je čudesno topao ton čela, visoko tonsko umeće pijanistkinje i njihova nevorovatna virtuoznost.
Betovenova čelo sonata u A-Duru prija uhu u najvišem i najplemenitijem stepenu i izvođena je sa angažmanom i posvećenošću. Skerco sa njegovim uzbudljivim temama izvođen je temperamentno, sa najvećim zalaganjem. Kada Jana Foglera posmatramo dok svira, čini se, da on delo u momentu komponuje, da je on sam Betoven. Delovao je kao da je srastao sa svojim italijanskim instrumentom. A Mirjana Rajić je izmamila iz prelepog klavira čudesne zvuke. Nakon pauze je umetnik, koji je sa mnogo šarma vodio program, priredio iznenađenje za svoje slušaoce, sa redom, kako je on rekao, svojih omiljenih dela, delom u preradi.
Bilo je to veče, koje će u ušima i srcima slušalaca još dugo odzvanjati. Dva bisa,stajaće ovacije. I zahvalnost upravi manufakture, koja nam je omugućila da u ovim dragocenostima uživamo.

 

Heinz Weber,
SZ Sächsische Zeitung,
05. April 2008


Sviranjem do najskrivenijih dubina duše
Mirjana Rajić u manastiru Vinhauzen

VINHAUZEN. Mlada, harizmatična pijanistkinja iz Srbije nastupila je na poziv Kulturnog kruga Vinhauzena u tamošnjem manastiru: Mirjana Rajić. Ovo gostovanje je iščekivano sa nestrpljenjem, budući da se dobar glas o njoj već uveliko pročuo.
Pažnju publike je privukla već izvođenjem kasnih Bagatela Ludviga van Betovena. Rajićeva je pronikla u sve finese ove partiture. Svaki pasaž je izvela sa uživanjem i svaki akcenat dobro odmerila. Nije žurila, a njeno sviranje zbog toga ni u jednom trenutku nije izgubilo svežinu. Ova dela fragmentarnog karaktera nije pokušavala da prikaže kao zaokružene celine, već je u potpunosti sačuvala njihovu izazovnu otvorenost. Na taj način je uspela da dočara jasnu vezu između ovih komada i Betovenovih poznih gudačkih kvarteta. Na publiku je već prvi deo večeri ostavio jak utisak.
Slušaoci su tim pre imali priliku da se dive i uživaju u vrhunskoj interpretaciji prve sveske Debisijevih „Slika“. A, 8. klavirskom sonatom Prokofjeva, Rajićeva je uspela da ostavi potresan utisak i dosegne do najskrivenijih dubina duše.
Bez dileme, ova pijanistkinja ima potencijala da postane deo prve pijanističke elite. Ona stoji rame uz rame sa svojim danas slavnim kolegama bar kada je reč o snazi njenog umetničkog i interpretativnog izraza. Dobro je što je Kulturni krug Vinhauzena imao odličan osećaj za kvalitet. Još je bolje što ćemo Rajićevu ponovo moći da čujemo u aprilu u Kamernoj sali u Celeu.

 

Rajnald Hanke,
Cellesche Zeitung,
29. januar 2008


Gromoglasan aplauz za umetnički duet

 Čelista Jan Fogler i pijanistkinja Mirjana Rajić oduševili su publiku svojim koncertom u ponedeljak u Muzeju lužičkih Srba

 

Violončelista Jan Fogler i pijanistkinja Mirjana Rajić, gostovali su u Muzeju lužiških Srba. Ovaj perfektno usklađen duet je simpatije publike osvojio već sa Šumanovim Fantastičnim komadima op. 73 komponovanim 1849. Stvarajući u isto vreme čaroban mir i bogatu atmosferu, Foglerovo Domeniko Montanjana “Ex-Heking” čelo iz 1721. godine izvelo je mekim tonom na melodičnoj klavirskoj podlozi romantičarsku sliku punu boja. Remek delo izbalansiranog, klasičnog muzičkog izraza, Sonata br. 3 op.69 Ludviga van Betovena, počela je neobično mekim, lirskim solom za violončelo. Uveren da prenosi smisao koji je majstor dao delu, duet je na površinu izmamio sve nijanse prefinjene gustine i melodičnosti njegove muzike. Divlji potezi gudala i poput udarca čekićem jaki klavirski akordi bili su upečatljivi jednako kao i filigranska tehnika prstiju.
U drugom delu koncerta salom se na zadovoljstvo slušalaca iz raznih krajeva razlegla muzika originalnih dela ili odličnih obrada kao što je romantično dirljivi Nokturno Petra Iliča Čajkovskog, emotivna Elgarova “Molitva” i salonski “Pozdrav ljubavi” op. 12. Publika se topila od miline, a umetnici su prevazišli sebe izvodeći sa neopisivom radošću igrom razigrani i briljantno svetlucavi Dvoržakov rondo. Začulo se bravo. Odjeknuo je gromoglasni aplauz koji su umetnici nagradili predivnim bisevima.

 

Krista Fogel,
SZ,
23. januar 2008


Pavel Berman i Mirjana Rajić u Staroj auli u Hajdelbergu

Koncertni program sastavljen od solističkih dela i dueta sa kojima su na poziv Društva prijatelja muzike i umetnosti Hajdelberga u Staroj auli nastupili ruski violinista Pavel Berman i njegova partnerka na klaviru, Srpkinja Mirjana Rajić u potpunosti je obeležila instrumentalna virtuoznost. Zahtevnim i efektnim programom odali su poštu velikom pijanisti i pedagogu Lazaru Bermanu (1930-2005) kome oboje muzičara - Pavel Berman kao sin i Mirjana Rajić kao učenica umetnički i ljudski mnogo duguju. Oni koji su Bermana i Rajićevu čuli u Hajdelbergu, mogli su da prepoznaju uticaj njihovog učitelja pre svega u potpunoj tehničkoj perfekciji i očaravajućoj еkspresivnoj energiji izvođenja. Umesto nadmene virtuozne predstave publika je imala priliku da doživi celovito koncertno pronicanje u partituru bez imalo pretencioznosti i sentimentalnosti. Veoma upečatljiv utisak je već na početku ostavila retko izvođena Sonata za violinu u d-molu op.121 Roberta Šumana, čije su tako često pominjane „slabosti poznog stvaralaštva“ potpuno prevaziđene srčanim koncertnim pristupom i finom lirskom notom (ne manje vredan pomena je i strastveni srednji stav koji je uprkos brzini zvučao nesvakidašnje ljupko i ni u kom slučaju užurbano). Mirjana Rajić je svoju fenomenalnu pijanističku bravuru istakla i u delima koja su sledila – sa lakoćom izvedenim Debisijevim Slikama br. 1-3, iskričavo elegantnom Tarantelom Franca Lista iz dela „Venecija i Napulj“ i furioznom „Igrom vatre“ Manuela de Falje“...

 

Klaus Ros,
Rajn-Nekar Cajtung,
3./4. novembar 2007.


Sa izuzetnim osećajem za suštinu muzike

„Svetska pijanistička elita i mlade zvezde sutrašnjice – klavirski festival u Ruru je izvandredna mešavina jednog i drugog. Mirjana Rajić je nesumnjivo jedan od veliki talenata čija će se karijera tek razvijati i na koji se nesumnjivo i u budućnosti mora računati. U sredu je debitovala na festivalu u Kulturnom centru grada Botropa – veoma upečatljivo! Šubert, Debisi, List, kompuzitori klavirske muzike na kojima umetnik lako može da se „saplete“. Ipak, Rajićeva, pijanistkinja rođena u Beogradu, raspolaže sigurnom tehnikom, dobrom kondicijom, neiscrpnom živahnošću i iznad svega inteligentnim osećajem za suštinu muzike. Ispod radosne površine Sonate u A-duru Franca Šuberta, nastale u godini njegove smrti, otkriva morbidno i krhko. Vedro nebo uvek iznova prekrivaju sivi oblaci kao u drugom stavu. Tu utihnu stalni udarci levom rukom, iz klavira se razležu divlji neuhvatljivi zvuci, počinje oluja, grmi i seva. Rajićeva sve ovo dočarava na način da se može osetiti. Ima i osećaj za lid koji jasno obeležava Šuberovo razvučeno rondo-finale. Na kraju, muzika se lagano gubi, sačinjena je od fragmenata i oslanja se na delove sećanja, na ono što je bilo. Ovim kolosalnim Šubertovim delom pijanistkinja započinje svoj nastup. Debisijeve „Slike“ nas odvode u sasvim drugi svet. To je igra svetlosti i vode ("Reflets dans l'eau"), omaž Ramou, francuskom majstoru baroka, fantastična studija zvuka ("Mouvement"), kojoj Rajićeva darije vatromet klavirskih boja. I na kraju Franc List, velikan dirki XIX veka. Njegova „Tarantela“ časti pijaniste bravuroznim delom koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ni botropska publika nije izuzetak – bila je potpuno oduševljena“

 

onruhr. de Kultur 3
15. juni 2007.


Uranjanje u vrtove zvuka

Ona je došla, pogledala, nasmešila se – i do kraja večeri potpuno predano svirala u pijanističnom zanosu: Mirjana Rajić, umetnica koja se rodila u Beogradu i školovala u Beogradu, Imoli i Drezdenu. Publika je oduševljeno prihvatila njen solistički recital na Klavirskom festivalu u Ruru u Kamernoj Sali koji je svakim sledećim delom bivao sve bolji.

 

WAZ-Botrop (Hans-Jerg Loskil)
15. juni 2007.


Duet pun snage i života

BERGHAJM: Mnoga dela 5. koncertne večeri ovogodišnjeg Muzičkog ciklusa okruga Erft verovatno su premijerno izvedena u prostoru sličnom salama dvorca Frens. To, po rečima violončeliste Jana Foglera i pijanistikinje Mirjane Rajić, rođene u Beogradu, ovo mesto čini sasvim posebnim. Svoj nastup su započeli trima Fantstičnim komadima Roberta Šumana. Betovenova Sonata za violončelo u A-duru op.69 spada u remek-dela muzike za klavir i violončelo i pravi je primer perfektne usklađenosti ova dva po zvuku tako različita instrumenta. Čitav dijapazon emotivnih naboja od potresnog, preko preklinjućeg do oštrog, izveli su sa puno elana, što je publiku nateralo da i između stavova uzvikuje “bravo”... Svirali su i slabo poznate komade kao što su „Molitva“ iz „Jevrejskog života“ ... ili virtuozno delo „Kraj fontane“ op.2, ekscentrične zvezde, violončeliste Karla Davidofa. Delo poput sprinterske trke: zapanjujuće brzi pasaži, puni snage i života. Kao „poslasticu” su na bis izveli 2. stav Grigove sonate, a Mendelsonova “Pesma bez reči” potpuno je očarala publiku.

 

Kelnski Rundšau,
04. juni 2007.


Maestralni koncert kakav se retko čuje...

... Pravi maestralni koncert... Rostropovičev učenik (David Geringas), odavno poznat i priznat u svetu, stajao je uz pijanistkinju Mirjanu Rajić (iz Beograda) i Rusa Mihajla Ovruckog (violina). Biografije ovih mladih umetnika se brojem osvojenih nacionalnih i internacionalni nagrada i postignutim uspesima na koncertima širom Evrope i Amerika nadmeću sa imenima svojih poznatih učitelja. Bila je to mešavina ogromnog iskustva starijeg kolege i entuzijazma onih koji dolaze. Ono što su postigli oduševilo je publiku iznad svakog očekivanja, a umetnicima pričinilo očigledno zadavoljstvo.

Odkud ovoj mladoj ženi snaga da savlada oluju na dirkama Franca Lista (Tarantela)? Celovitost zahvata, filigranske finese visokih tonova, kultura udarca, „šopenovski“ potezi, prikaz teme u svim zamislivim nijansama - sve je ovo bilo u najboljim rukama.

David Geringas je Šostakovičev trio op. 67 započeo ličnom posvetom. Usledilo je izvođenje, koje je nakon početnog „ispipavanja“ ostavilo prostora kako protestu, tako i grotesknoj sumnjičavosti, sve do konačne oslobođene opijenosti finalom – posle alegra, dirnuta publika se zahvalila trenucima potpune tišine, nakon čega je usledio frenetičan aplauz.

 

Hans Peter Altman,
Drezdenske nove vesti
05. decembar 2006.


Očaravajući Betoven
Matine... u operi Semper

"Betovenov Klavirski koncert br. 4 u G-duru(...) bio je primer usaglašenosti pijanistkinje Mirjane Rajić, rođene u Beogradu i Ekeharda Klema koja je rezultirala potpunim, pravim muzičkim izrazom. Solistkinja je pokazala zapanjujuću tehniku, tečne pasaže izvedene velikom brzinom i jasno istaknute deonice za levu ruku. Drugi stav joj je osim toga omogućio izražajno uobličavanje lirskih pasaža. Klemu je zasigurno pričinjavalo veliko zadovoljstvo da prati ovu solistkinju. Publika je s pravom bila ponesena koncertom.“

 

Peter Caher,
Drezdenske nove vesti
25. Januar 2005.


Duh duboke osećajnosti

"Virtuozna lakoća završnih stavova i promišljen srednji deo ukazuju na mešavinu mladalačkog entuzijazma i velikog iskustva, čime je naročito bilo obeleženo izvođenje Mocartovog Koncerta za klavir u A-duru, K414 sa pijanistkinjom Mirjanom Rajić. Blago prigušen, ali mek ton isključuje svaki mogući emotivni izraz koji bi spoljnom afektivnošću ugrozio autentičan duh duboke osećajnosti. Samouverenost, koja proizilazi iz odličnog obrazovanja i prave posvećenosti, omogućava pijanistkinji Mirjani Rajić slobodnu interpretaciju, uravnotežen zvuk i jasno izvođenje bez imalo nesigurnosti."

 

Maja Smiljanic-Radic,
POLITIKA
Beograd, 29. jun 2004.


Furioznim tempom kroz bas registar
Klavirsko veče sa Mirjanom Rajić u dvorcu Hernshajm

..."Snažan aplauz bio je protkan glasnim uzvicima „bravo“. Tome je naravno doprinela i sama Listova kompozicija. Njegova rado izvođena i slušana Tarantela iz dela “Venecija i Napulj”, dodataka delu “Godine hodočašća”, stvorila je sve preduslove za oduševljenost publike – naravno pod uslovom da su tehnika i tumačenje umetnika uverljivi. To je u izvođenju Rajićeve i bio slučaj: blistavo i vazdušasto lebdela je preko visokih tonova, dok je furioznim tempom grmela kroz niske, znalački stvarajući dramatiku frazama bogatim kontrastima. “Prefinjeni i sentimentalni valceri” Morisa Ravela, su nastali 1911. po uzoru na Šuberta koji je kao prvi ustanovio pojam valcera. Ovih osam komada koji ne ostavljaju tako jak utisak na publiku, deluju pomalo mlako, ali im ne nedostaje ekscentričnost, zvučali su u izvođenju Rajićeve za nijansu uverljivije, osećajnije i promišljenije... Koncert je započet Sonatom u Es-duru (“Oproštaji) op 81a koju je Betoven komponovao 1809/10. Kao i kod dela koja su usledila Srpkinja je i ovde prikazala svoju tehničku briljantnost. Izraz joj je bio iznijansiran i precizan.“

 

Filip Šefer,
WZ,
25. februar 2002.


Na prečac osvojena srca publike
 

..."Dvadesetdvogodišnja pijanistkinja Mirjana Rajić na prečac je osvojila srca publike... Prsti su joj leteli preko dirki sa sigurnošću koja je ostavljala bez daha. Studentkinja Muzičke akademije „Franc List“ u Vajmaru je već sa 11 godina osvojila prvu prestižnu nagradu. Klavirski koncert u tri stava br. 4 u G-duru op. 58 Ludviga van Betovena bravurozno je odsvirala. Veliki aplauz, zvižduci odobravanja i uzvici oduševljenja rezultirali su bisom, „Tarantelom“ Franca Lista.

 

Ingrid Versen,
TEG,
4. decembar 2000.